Jedna mlada žena je jednog dana rekla nešto čime je uvredila
svoju najbolju prijateljicu. Ona je odmah zažalila, i napravila
bi sve da povuče svoje reči nazad. Ona je to rekla impulsivno, u
momentu nepažnje, uz to da su bile tako bliske, nije ni
pomislila na efekte svojih reči ranije.
U nastojanju da opovrgne ono što je uradila, otišla je kod jedne
stare mudre žene, objašnjavajući situaciju upita za savet. Stara
mudra žena poslušala je strpljivo, trudeći se da odredi koliko
je iskrena ova mlada žena, koliko je zaista želela da ispravi
situaciju.
Mudrica je rekla: "Trebaš učiniti dve stvari da bi mogla
ispraviti svoje delo. Jedna od njih je veoma teška. Večeras,
uzmi svoje najbolje jastuke od perja i otvori u svakom od njih
male rupe. Onda, pre izlaska sunca, moraš pored svakog praga u
gradiću staviti po jednopero. Kada završiš prvi korak, vrati se
opet meni i reći ću ti i drugu stvar."
Mlada žena se vratila kući da se pripremi za svoj posao. Celu
noć je provela idući sa jednog na drugi prag. Prsti su joj se
smrzli, dok je vetar bio mnogo oštar. Medjutim ona je išla i
dalje tamnim ulicama.
Nakon izlaska sunca mlada žena se vratila do stare mudrice. Ona
je bila iscrpljena, medjutim osećala je olakšanje da će njen
trud ipak biti nagradjen, reče: "Moji jastuci su prazni.
Stavljala sam ispred svakog kućnog praga po jedno pero."
Sada rekla je starica: "Idi nazad i napuni svoje jastuke i sve
će biti kao ranije."
Mlada žena je bila ošamućena: „Ti znaš da je to nemoguće, vetar
je sigurno oduvao perje sa pragova. Nisi rekla da trebam to
pokupiti nazad! Ako je ovo tvoj zahtev, onda stvari neće nikada
biti iste.“
"To je istina, rekla je starica. "Nikada ne zaboravi. Svaka
tvoja reč je perje u vazduhu, jednom iskazana, nikakav pokušaj
ma koliko bio iskren neće vratiti reči u tvoja usta. Izaberi
dobro svoje reči, i dobro ih čuvaj u prisustvu onih koje voliš.
Zapamti: jedna dobra reč može da greje tri hladna zimska
meseca."
riječ
anegdota
